Dugo sam se premišljala da li da napišem ovaj tekst, prvo zato što je ovo jedno tabuizirano društvo i očekujem svakakve psovke, pa možda i pretnje posle ovog teksta, a drugo jer sam sigurna da ga mnogi neće razumeti. Ali ipak sam prelomila jer mislim da moja iskustva mogu nekome da pomognu.
Prvo da se ogradim od raznih ministarstava, svakodnevno sam na ulici i protestujem, i iskustvo mi kaže da se u ovoj zemlji ništa ne sprovede kako treba ni do kraja. Ali primećujem da je seksualno obrazovanje najveći problem koji ljudi imaju, ne loš život, ne svakodnevni strah, ne premale plate i prevelike cene, ne zato što ne mogu da plate račune, ne zato što su bahati na vlasti, na stranu sve to, oni hoće našu decu da uče nekakvom seksu!
Najčešća primedba koju roditelji daju jeste da njihova deca nemaju osećaj za seksualnost i tu ću se složiti. Vrlo mala deca zaista ne znaju šta je seks, ona neće hteti seks sa drugom decom. Ali, postoji jedno veliko ali, deca svoje telo kreću da istražuju daleko pre puberteta. Nije to nikakva tajna, dovoljno je da iskucate u google-u “seksualnost” dece i naići ćete na forume roditelja koji se hvataju za glavu jer im se deca “neprimereno” diraju, nekad i u javnosti, tu na svu sreću ima dobrih saveta, ali ima i onih koji viču – MOJE DETE TO NEĆE SMETI DA RADI!
Ja se svog detinjstva veoma sećam i sećam se da smo mnogi još u vrtiću pre pete godine počeli da istražujemo svoja tela, naravno nama ništa nije bilo jasno sem da nam neka diranja samih sebe paš prijaju i po tome smo udarali, najčešće kad nas pošalju na spavanje. Bilo je i ekstremnije dece koja bi se dirala međusobno, sećam se da sam još kao dete mislila da je to baš problematično što se neka devojčica dira sa nekim dečakom, međutim većina nas se zadržala na sebi. Sećam se i dana kada su moji roditelji otkrili šta radim, bilo je cike i vike i zabrane i kažnjavanja, tada sam po prvi put pomislila da sam prljava, da sa mnom nešto nije u redu, i dugo duuuugo sam to mislila, još i posle puberteta, naravno nastavila sam svoju akciju kada bi svi zaspali i krila bih se maksimalno.
Sama jako često pokrenem ovaj tabu i pitam svoje društvo ili kolege kada su zaista počeli da masturbiraju? Prvi odgovor je uvek pubertet, ali kada se ja ogolim, onda svi krenu svoju priču, svi priznaju da je to bilo rano detinjstvo, neki su to radili sa dve, neki sa tri, neki sa pet godina i da ne dužim dalje.
Drugi problem, deca su zaista nevina stvorenja, ona ne znaju da bi neko odrastao mogao da ih iskoristi na taj seksualni način, i to je nešto što treba učiti svoju decu. U jednom komšiluku smo imali komšiju pedofila, on nije dirao decu sva sreća, ali ih je odvodio u podrum i u mraku se skidao ispred njih. Tada smo mi deca osetila da nešto nije u redu i tek kad se svako dete požalilo svojim roditeljima, oni su reagovali, ali kako, samo su nam dali savet da ne idemo sa tim čovekom u podrum, i zaista nismo više išli, ali to je bila cela reakcija. Bio je to njima dobar komšija, to je bila javna tajna, zamislite koliko biste vi mogli da branite svoje članove porodice ili svoje komšije od toga šta rade sa vašom decom, jer jedno je pozivanje na linč na internetu, a nešto sasvim drugo kada dođete u tu situaciju i ne znate šta vam je činiti.
Verujem da deci treba objasniti neke stvari, na najednostavniji način, kako bi ona razumela svoja tela, kako ne bi bila frustrirana i to ne samo u detinjstvu, već i mnogo kasnije, i treba im objasniti da postoji neki način na koji odrasli mogu da ih povrede, i objasniti im šta nikako ne smeju da dozvole odraslima…
Idemo dalje, dolazi pubertet, e tada vaša deca stvarno postaju svesna svoje seksualnosti. E tu dolazi sva tragedija našeg frustriranog, seksualno tabuiziranog društva.
Mnoge devojčice i dečaci nemaju pojma ništa sem da su sklona suprotnom ili istom polu, i jedne i druge je sramota, ali ove druge mnogo više. Dečaci krenu svoju seksualnu frustraciju da iskazuju na devojčice, devojčice beže, dečaci ih vaćare, odrasli govore da je to normalno ponašanje dečaka, ali to nikako ne može biti. Nije sramota to što bi vaša deca mogla da nauče nešto o tome kako funkcioniše njihovo telo. Sramota je da neće znati kako da se zaštite kada do seksualnog kontakta dođe, sramota je da devojčice ne razumeju kako funkcioniše njihov ciklus, sramota su prerane trudnoće, sramota je da devojčice pitaju po magazinima mogu li ostati trudne od oralnog seksa ili petinga, sramota je da stigmatizujete decu i ljude koji vole isti pol, to im ostavlja strašne posledice na psihu, a znam gomilu ljudi koji nisu rekli roditeljima ništa o svojoj seksualnosti jer se plaše izbacivanja iz doma, jer se plaše prekida kontakta, a vole svoje roditelje. Ali to nije sramota vaše dece, već je sramota vas roditelja jer je sve to tabu i vi nećete ništa da imate sa tim, a to je život koji ste vi doneli na ovaj svet i imate odgovornost da ona ne budu u strašnim zabludama.
Ja sam jako dugo na primer bila u zabludi da je menstruacija posledica prehlade, to mi je rekla moja majka. Strašno sam se sekirala za njeno zdravlje, tek kad sam saznala da je to nešto što se samo ženama dešava, briznula sam u plač, nisam htela da se to i meni desi, mislila sam da je to neka kazna a ne dar prirode.
Kako volim da pipam po tuđim iskustvima, pitala sam ljude oko sebe o glupostima u koja su verovali o seksualnosti, tu zaista ima svašta, mnoge žene su zaista verovale da će ostati trudne od poljupca, mnogi muškarci su mislili da će masturbacijom oštetiti svoj polni organ. Mnoge i žene i muškarci su imali zablude o tome kako se ne može ostati u drugom stanju te su tako dobili neplaniranu decu. A u šta ste vi verovali?
*** Možda da pokrenemo akciju, da udarite # na nekoj društvenoj mreži, najbolje fejbuku, i napišete moja seksualna zabluda i onda šta je ona bila. Nama ne treba seksualno neinformisano i tabuizirano društvo, to dovodi do frustracija, nepotrebnog straha, a u mnogim slučajevima i do seksualnog nasilja. (Znači #MojaSeksualnaZabluda npr mislia sam da je menstruacija posledica prehlade.)
Treba li nama zaista neko ministarstvo da nameće nešto što smo sami trebali odavno da shvatimo?
Poštovanje, Aida, trebalo je hrabrosti da nam se ovako “otvoriš”. Hvala ti na iskrenosti, ali… ne, hvala. Nemamo svi želju i bogami ni potrebu da ovako javno delimo svoju intimu. Zanima me, otkud tebi taj poriv? Da ti nije prešlo od onog komšije?
Srdačan pozdrav.
Gospođo Snežana, ja sam zgrožena time što se vi sprdate sa pedofilijom, nemam komentara…
Snežana, baš zbog takvog Vašeg stava koji nažalost mnogo ljudi deli, seksualnost ljudi je bar u Srbiji tabu tema. Zbog te tabu teme i nepričanja slobodno o seksu sa decom, kao i zbog neinformisanosti mladih ljudi i sramote dešavaju se seksualna nasilja, i dešava se da se ljudi sramote svog tela i sebe samih, a iz tih frustracija i ustrucavanja i nastaju često nasilnici i devijantne osobe. Dakle, ne smemo okretati glavu osnovnom seksualnom obrazovanju i priči o seksu.
Iskreno, ne slazem se. Iskreno kao covek koji je dosta putovao, video sam da drustvene devijacije nisu uzrok loseg drustva vec covekove prirode. Bio sam u u sredjenim zemljama i u sirotinjskim svugde je bilo devijantnih pojava, tako da to sto vi kazete nema veze. Isto vazi za usecernu pricu za sexualnost pre puberteta. Ovde se radi o tome da gay lobi zeli da bude prihvacen od novih generacija i to zeli da nametne preko najmladjih sto je porqzavajuce! Pustite decu da budu deca!!!! Donekle je razumljivo za tinejdzere ali da vi nekom ko je maltene tek prohodo prodajete ideje gay lobija to je propast!
Vidim po komentaru da niste ni pročitali moj tekst. Šta je tu nejasno da roditelji treba da edukuju svoju decu ako znaju, ako ne da se sami informišu pa da znaju…
Postovani gospodine Marko, moram priznati da se ne slazem sa Vama. Mislim da je ta prica o gay lobiju vec negde jako izlizana i mislim da zapravo kompleksnost price o seksualnosti previse ljudi vrlo olako shvata.
Bitno je sa decom pricati i nece se ni roditeljima ni deci nista desiti ako na adekvatan nacin razgovaraju o seksualnosti, telu, nacinu na koji ih neko mazi, dotice… To jeste bitna stvar i mozda je ministarstvo odlucilo da ubaci to seksualno obrazovanje jer je vrlo evidentno da veliki broj roditelja ne razgovara sa decom o seksu, kontracepciji i nacinu na koji mogu da se zastite od raznih predatora.
Naravno, necete isto o tome razgovarati sa detetom od 5 i 15 godina. Na zalost, usled lose informisanosti, vrlo lako sa detetom od 15 godina mozete razgovarati o traumaticnom seksualnom iskustvo ili mozda cak i o prekidu trudnoce.
Ja, i nekolicina mojih prijatelja, smo imali srece da smo imali vrlo otvorene roditelje sa kojima smo mogli da pricamo o svemu sto nam se desavalo i koji su prvi pokrenuli temu jos jako davno. Od moje pete,pa do petneste godine,razgovor se menjao, informacije su postajale obimnije, ali je razgovor postojao. Nisu me ispustili i kad je doslo vreme da se i sama upustim u seksualne odnose, malo stvari mi je ostalo nejasno i jako me je tesko bilo prevariti da nece biti nista ako samo jednom ne koristimo zastitu ili tako neke stvari koje se cesto cuju u poslednje vreme.
Sto se tice LGBT klinaca i price o istopolnim odnosima, mislim da i ta oblast mora biti pokrivena. Nisu svi strejt, ne privlaci sve ljude suprotan pol i oni zasluzuju da cuju nesto o tome i dobiju podrsku te neke odrasle osobe koja ce im reci da je njihova seksualnost ok i da i za njih postoji mesto u ovom drustvu. Ako su svi gradjani i gradjanke pred zakonom jednaki, onda i ova grupa gradjana zasluzuje da bude prepoznata i ukljucena u nastavni program. Ne govorim o tome da se eksplicitno govori o seksu bilo koje vrste, vec samo da se kaze da seksualnost ima varijacije i da se mnogo ljdi veliki deo svog zivota trazi. I da sve dok se to odvija izmedju dve osobe koje mogu da daju pristanak i zajednicki odluce u kom pravcu ce taj odnos ici, sve je ok. Svako ima pravo da odabere svog partnera/ partnerku i da ih menja u skladu sa svojim potrebama.
Takodje, LGBT klinci su cesto meta vrsnjackog nasilja i cesto se desi da pokusaju sebi da oduzmu zivot ili u toj nameri uspeju. Srbija nije izuzetak te pojave i bilo bi lepo kada bi ste to promenilo. Svesna sam da se broj teen samoubistava nece preko noci smanjiti ili da ce ona prestati. Uvek ih je bilo i bice iz mali milion razloga, ali mislim da je prihvatanje razlicitosti i prestanak skrivanja iza nekih floskula ”bela kuga”, ”bolest”, ”devijacija” , ”pederi = pedofili”… dobar pocetak.
Ovo Vam govorim iz licnog iskusta. Izgubila sam nekoga ko mi je bio jako blizak i bitan zato sto nije naisao na podrsku okoline i porodice. Samoubistvo je bilo jedini izlaz koji je video jer ga porodica nije podrzavala, u skoli su ga tukli i maltretirali i jako malo nas prijatelja je imao koji smo zeleli da pomognemo.
Kao sto rekoh, ovo je kompleksnije od toga da li ce nastavnici pricati o masturbaciji, seksu i ostalim stvarima navedenim u planu. Za neke klince je ovaj predmet jako bitan.
LGBT zajednica je problem demonizacije seksualnih manjina odlučila da reši uvođenjem predavanja najmlađima na kojima se govori između ostalog i da je “gej okej”. Nuspojava takvog rešenja je povećanje te iste zajednice jer će veliki broj klinaca kojima u normalnim uslovima na pamet ne bi palo da pipkaju vršnjake istog pola da krenu to da rade. Krišom ili otvoreno jer, jelte – borimo se protiv stigmatizacije.
Ukoliko zaista želite da pomognete LGBT osobama koje nisu prihvaćene od strane društva, bolje bi bilo da uložite napore u otvaranje novih savetovališta gde bi uz pomoć mnogobrojnih istomišljenika takve osobe mogle da prebrode svoje životne krize.
Ali trauma incest centar ne bi pričao o LGBT maloj deci, materijal je prilagođen da zaštiti decu od pedofilije… Pozdrav 🙂
“Nuspojava takvog rešenja je povećanje te iste zajednice…” Ova konstatacija nema veze s vezom. LGBT zajednica se neće zaista “povećati” time što će biti prihvaćena ili bar tolerisana. Ona je tolika kolika je, samo se neki ljudi kriju, baš zato što su stigmatizovani. To ne znači da su ti ljudi “manje gej” u odnosu na neke koji otvoreno iskazuju svoju seksualnost. Verovatno i sami znate mnoge ljude koji su u četrdesetim ili pedesetim godinama života i dalje sami, decenijama ili možda čak i nikada nikoga nisu imali (ili jesu, samo tajno), govorili da “porodični život nije za njih” ili da su se zamonašili (o ironije). Da li zaista smatrate da baš niko od njih nikada nije bio zaljubljen? Da li zaista padate na izgovor da “samo nisu našli pravu osobu za sebe”? Većina njih je verovatno gej. Neko je gej ili nije gej, shvatiće to pre ili kasnije, otvoreno će to i reći pre ili (najčešće) kasnije. Ali to ne znači da će se zajednica “povećati”. Formalno možda, jer će neko “izaći iz ormara” (možda baš osoba od koje ste najmanje očekivali), ali zapravo se neće povećati.
Postovana Aida, a i ostali koji su komentarisali tekst, podrzavam ovakve diskusije zato sto one neumitno vode kristalisanju problema i razjasnjavanju nekih cinjenica.
Licno mislim da je seksualno obrazovanje neophodno, ali za decu koja su polno zrela. To je trenutno za decake otprilike 9 a za devojcice 10 ili 11 godina uzrasta. Kao sto je neko ovde rekao, pustite decu da budu deca. Deca od 1 dana zivota uce da su mama i tata uvek u pravu i da oni znaju najbolje i njima najvise veruju. Deca nisu glupa. Ako ih neko dira i kaze im da ne govore nista mami i tati, naravno da ce da kazu mami i tati, jer njima najvise veruju. Ako im pak ne kazu, to je onda simptom drugog problema. To je krivica roditelja i disfunkcionalne porodice. Deca nisu glupa. Znaju ona bolje od odraslih sta je dobro a sta lose. Umesto da se deca od 5 godina uce o seksu, trebalo bi uvesti obavezne casove roditeljstva.
A te price o gej lobiranju nisu nimalo bezazlene i treba im posvetiti veliku paznju. Socijalni eksperimenti o indoktrinaciji masa su se izvodili i pre 50 i pre 1000 godina. To nije nista novo. Sa stanovista biologije, antropologije i fiziologije, homoseksualizam je bolest. Mnogima se to ne svidja, pa stvaraju odbrambene mehanizme na ovaj ili onaj nacin. To ne znaci da su homoseksualci zle babaroge, ali nisu ni superheroji i ne treba ih izdizati kao posebnu naciju. Treba objasniti postojanje te pojave deci, ali ne i ohrabrivati njeno sirenje.
Seksualna zrelost je pojam koji leti u vazduhu. Neka deca osete svoju seksualnost ranije, neka kasnije. Ono što ovde pričamo jeste da edukujemo vrlo malu decu o tome kako da prepoznaju nekog ko želi da ih seksualno iskoristi. Homoseksualizam nije bolest, to znam od svoje desete godine, rekli mi moji, koliko god da su se borili sa svojim pogrdnim vaspitanjem, oni su liberalni ljudi. Imam gomilu gej prijateljica i prijatelja, i znate šta, svi su oni divni, jer ja takve ljude biram, svaki čovek ima kapacitet i da bude superheroj i babaroga, ovi što ih poznajem su superheroji, uvek su u prvoj liniji u borbi za svačije bolje sutra, bore se za prava svih ljudi, bore se za napuštene životinje, aktivni su u svratištima, recikliraju itd itd. I onda poludim kad čujem da bi im neko naudio jer oni svima pružaju ruku, a sve što žele je pravo da vole i da budu bezbedni i da zakonski mogu da zaštite svoje partnere zdravstvenim osiguranjima, nasledstvima, penzijama dakle da imaju prava na sve ono što ostali uzimaju zdravo za gotovo…
Prvo, polna zrelost oznacava sposobnost muskarca da oplodi zenu, odnosno zene da bude oplodjena. Spermatozoidi decaka nisu operativni pre polne zrelosti. Pre toga, retkost je i da dodje do ejakulacije. Penis je samo igracka do tog doba. Slicno i sa devojcicama. Ima anomalija naravno, ali statistika vrednuje prosek. A zavodi za uzdbenike rade samo sa cinjenicama i statistikom.
Deca mozda znaju cemu sluze njihovi organi pre polne zrelosti ali nemaju zelju da ih koriste pre tog doba. I do tog doba ne moraju ni da uce u skolama o tome. Ali treba kod kuce. Primoravanje seksualnog vaspitanja za decu mladju od 10god je lisavanje roditelja njihove duznosti i obaveze. A to moze da vodi samo daljem raspadanju porodice. Dete zna da prepozna “loseg ciku” imalo ono seksualno obrazovanje ili ne. Dete NE ZNA kako da kaze mami i tati ako oni ne rade i ne pricaju sa njim. Dakle, resenje su casovi za roditelje, a ne casovi za decu.
Sto se tice “vesele” price. Kao veterinarski tehnicar, video sam mnogo strejt ljudi koji pomazu ljudima i zivotinjama. Cesti su posetioci azila za zivotinje i ljude,recikliraju svaki dan, hodajuci od prodavnice do prodavnice, trazeci plasticne dzakove, hartije, ambalaze itd.
Njih niko ne naziva superherojima i o njima niko ne pise blogove.
Video sam puno svestenika koji pomazu narodu svuda oko sebe;koji se trude da osveste ljude i pomognu im da budu bolji ljudi. Njih niko ne naziva superherojima i ne pise blogove o njima. Stavise, napadaju ih i optuzuju za rdjave stvari koje su culi na vestima i drustvenim mrezama da “popovi” rade.
Postoji mnogo ljudi i klasa koje su potlacene u Srbiji. Homoseksualci su samo najpateticniji i imaju podrsku Zapada.
Prvi deo teksta ste dobro razumeli, ali onaj deo o superherojima nista shvatili, superheroja ima bez obzira na seksualnost, samo sto ce gej osobu neko pre lincovati nego svestenika…